četvrtak, 14 decembar 2017
Regionalni radio Srem

Kulturni centar Pećinci: Promocija filma „I tebe se tiče“ – Cilj je upoznati mlade sa trgovinom ljudi

Kulturni centar Pećinci: Promocija filma „I tebe se tiče“ – Cilj je upoznati mlade sa trgovinom ljudi

Kada izgovorimo sintagmu trgovina ljudima, javi se više različitih osećaja i isto toliko asocijacija: buđenje starih duhova, borba protiv vetrenjača, problem ogromnih razmera o kome se nedovoljno zna i nedovoljno govori.

Kako bi se na tom polju nešto menjalo, budila znatiželja, pokrenula akcija za prevenciju, mladi su se dosetili: hajde da snimimo film i da gledaocima pokušamo da predočimo kako svo to neznanje, nepripremljenost, neinformisanost, poverenje, lakomislenost, bol, jad, čekanje i gubitak izgledaju. U pitanju je edukativni film “I tebe se tiče”.

Kratkometražni film o prevenciji trgovine ljudima “I tebe se tiče” pokrenuo je Pećince i Srem na noge. Ideju je realizovao reditelj Slobodan Stanković, istovremeno predstavnik Udruženja mladih aktivista Pećinci, a film je finalni deo programa “Mladi su zakon”. Pre njega, svi koju su aktivno učestvovali u projektu prošli su različita istraživanja i radionice koje su pomogle da, bar do nekog segmenta, shvate problematiku trgovine ljudima, kao i ono što žrtve prolaze, posledice koje su ostale, način na koji posle moraju ili biraju da žive.

Odakle dolazite na ideju da ekranizujete upravo problem trgovine ljudima, a uže na teritoriji Srema?

„Svake godine se odlučimo za neki od problema koji pogađaju mlade u Srbiji, pa i u Sremu. Mladi često ne govore o ovoj negativnoj pojavi dok se sasvim slučajno ili namerno ne nađu u sutuaciji koja postaje opasna za njih. Ovakve teme su mladima na neki način daleke, jer smatraju da se to baš njima ne može dogoditi, a kada problem uzme maha, tada postaje kasno”, rekao je Stanković za naš portal dodavši da su prethodnih godina realizovali dva edukativna filma – na temu prevencije HIV-a i vršnjačkog nasilja.

Kao reditelj, na čemu ste insistirali prilikom snimanja ovog kratkometražnog filma i da li su mladi glumci uspeli da prepoznaju ideju koju nosite?

„Tokom priprema za snimanje samog filma, cilj mi je bio da učesnici, pre svega glavni akteri u filmu, sami prepoznaju trenutak kada postaju žrtve trgovine ljudima, da se stave u njihovu kožu, te da pronađu reakciju shodno situaciji u kojoj su se našli, s obzirom na to da su glavni glumci sami smislili scenario za svoje priče. U pitanju su ispovesti dečaka, devojke i mladića koji su na neki način ugrozili svoje bližnje, samim tim i sebe, i nesvesno postali deo lanca trgovine ljudima.“

Kakvu reakciju publike očekujete nakon promocije? Ipak je trgovina ljudima problem koji uvek privlači pažnju…

„Očekujem da se svako ko bude gledao film zamisli i zapita zna li gde mu je sin ili ćerka, drug ili drugarica kada izađu u šetnju, na trčanje, u izlazak ili na posao, šta tamo rade i sa kakvim ljudima se susreću u svakodnevnom životu; da li razgovoraju roditelji dovoljno sa svojom decom, imaju li poverenja jedni u druge”, podsetio je Slobodan Stanković i završio porukom koju žele da prenesu: “izlaz i rešenje problema uvek postoje, samo je pitanje kojim putem ćemo krenuti i ko će nam na tom putu praviti društvo.“

Kako film kao medij ne bi bio gotovo ništa bez upečatljive fabule i izražajnih aktera, neizostavno je spomenuti glavne glumce. To su Đorđe Ninković, Bojan Naić i Marijana Đurović. Đurovićeva je već nekoliko godina članica Udruženja mladih aktivista, ovo joj je prva glavna uloga, ali treći film, a nije joj strano ni pozorište.

Šta za tebe predstavlja problem trgovine ljudima i da li znaš koliko je taj problem zastupljen na teritoriji Srema? Znaju li mladi da se zaštite?

„S obzirom na temu, bilo je teško poistovetiti se sa ljudima koji su bili, ili su još uvek, žrtve trgovine ljudima, a još teže to izneti pred kamere. U toku realizacije projekta bilo je dosta istraživanja i radionica koje su nam donekle pomogle da shvatimo šta ti ljudi zapravo prolaze i kakve posledice im život ostavi. Svakako, nije bio ni malo lak zadatak”, rekla je Marijana za naš portal i dodala da je najveći problem trgovine ljudima to što teško možemo prepoznati žrtve.

“U Srbiji se generalno nedovoljno priča o tom problemu. Istraživanja pokazuju da većinu žrtava trgovine ljudima u Srbiji čine žene i devojčice izložene seksualnoj eksploataciji, dok su odrasli muškarci žrtve radne eksploatacije. Osim seksualne i radne eksploatacije, prisutni su u manjoj meri, i ostali oblici eksploatacije žrtava trgovine ljudima: prinudna prošnja, prinudni brak, prinuda na vršenje krivičnih dela, nelegalno usvajenje”.

Očekuješ li da će film pozitivno uticati na mlade i na koji način?

Film ima za cilj da upozna mlade sa tim šta je trgovina ljudima, kako da je prepoznaju, a da ne postanu potencijalna žrtva. Verujem da će film pozitivno uticati na mlade Srema i okoline, jer na ovaj način mogu da saznaju na jednom mestu mnogo o temi o kojoj se tiho priča”, završava jedna od glavnih akterki.

Promocija filma zakazana je za subotu, 2. decembra, u sali Kulturnog centra Pećinci, sa početkom u 20.00 sati, a ulaz je slobodan.

Da li znaš šta je trgovina ljudima i koliko je opasna?
Trgovina ljudima je vrsta savremenog ropstva i problem svetskih razmera koji pogađa ne samo zemlje koje se nalaze u fazi ekonomske i društvene tranzicije, već i industrijski razvijene zemlje.

Trgovina ljudima se u regionu Zapadnog Balkana pojavila krajem osamdesetih godina prošlog veka i bila je prisutna sve vreme tokom devedesetih, a otpor ovom problemu u Republici Srbiji uspostavljen je tek pre desetak godina.

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, uz porast interne trgovine ljudima. Od 2008. godine, trgovina ljudima unutar granica Srbije čini oko polovine svih slučajeva trgovine ljudima u našoj zemlji.

Država od ove godine ima i Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, do 2022. godine usmerenu, pre svega, na zaštitu dece i žena. Istovremeno, na lokalu se time bavi 17 timova.

Kako su mediji pisali, tokom 2016. godine Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovao je 55 osoba, od kojih su 47 bile žrtve seksualne eksploatacije, dok je osam bilo radno eksploatisano, saopštila je tada organizacija Astra. Od 55 osoba koje je Centar identifikovao, navedeno je sledeće: 21 žrtva je bila maloletna i uglavnom su to bile devojčice.

U slučajevima koji se završe tragično, najveća moguća kazna je 40 godina zatvora, a doživotnu traži Fondacija Tijana Jurić.

Da trgovina ljudima nije ni malo jednostavan problem i da je, bez obzira na napore, teško smanjiti, a pogotovo iskoreniti, svedoče sledeći podaci: u Holandiji je 1.300 maloletnica svake godine seksualno eksploatisano, a procenjuje se da je ukupan broj žrtava trgovine ljudima pet puta veći – u Britaniji prelazi 13 hiljada. Procene pokazuju da trgovci ljudima godišnje zarade između sedam i 60 milijardi dolara.

Izvori: 
http://atina.org.rs/sr/sta-je-trgovina
http://rs.n1info.com/a245794/Vesti/Vesti/Zrtve-trgovine-ljudima-u-Srbiji.html
http://www.alo.rs/u-srbiji-godisnje-oko-stotinu-zrtava-trgovine-ljudima/116686
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2909108/trgovina-ljudima–zene-i-deca-najugrozeniji.html

Sviđa vam se članak? Podelite ga!

O autoru

Kontaktirajte nas